Ukoliko imate nalog na društvenim mrežama, “ne primajte” se za trolove i botove, u suprotnom ih ohrabrujete. Vi se iznervirate, a oni postižu željeni cilj.
Anonimnost i uzdizanje u nebesa svojih nalogodavaca su glavne karakteristike. Sve je teže pronaći osobe na društvenim mrežama koje kritikuju i jedne i druge i treće.
Da bi lakše prepoznali bota ili trola na društvenim mrežana, prenosim tekst Ivana Trajkovića “Trolovi vole novac, a botovi politiku” koji je objavljen na portalu Al Jazeera.
“Stručnjaci procenjuju da je gotovo svaki deseti profil na Instagramu lažan, što zajedno čini više od 95 miliona naloga i stranica. Takođe, nekoliko istraživanja stavlja broj lažnih naloga na Facebooku između 14 i 16 odsto, što je između 270 i 290 miliona naloga. Ni na Twitteru nije ništa bolje – 48 miliona ‘twiteraša’ su zapravo lažni nalozi, što je negde oko 12 odsto, ili gotovo svaki deveti.
Pre interneta i web stranica, postojali su BBS servisi. Bulletin Board System, odnosno “elektronska oglasna tabla” je bila izuzetno popularna sredinom osamdesetih, a zadržala se sve do kraja devedesetih godina, kada joj je popularnost drastično opala, pre svega zbog razvoja internet foruma i web prezentacija kakvim ih danas znamo. BBS servis je omogućavao tadašnjim računarima da razmenjuju uglavnom tekstualne informacije, uz poneki fajl, sliku u BMP formatu i muziku u MIDI formatu.
Iako iz današnjeg ugla BBS deluje posve primitivno, u to vreme je on bio izuzetno koristan, naročito za razmenu finansijskih podataka – cena akcija i stanja na berzama. Takođe, novinari su koristili BBS za izveštavanje sa događaja širom sveta, budući da je email komunikacija bila tek u povoju, a da je jedini drugi način elektronske komunikacije bio – slanje floppy disketa poštom, što bilo izuzetno sporo, a često bi se i same diskete oštetile. Naravno, bilo je i “manje ozbiljnih” BBS foruma, posvećenih filmu, muzici i video igrama. I upravo na njima su se pojavili prvi “trolovi”, korisnici koji su imali nekoliko identiteta, obično sa imenima preuzetih iz filmova ili video igara.
Korijeni u nordijskoj mitologiji
Prvi “internet trolovi” su uglavnom bili hakeri, koji su želeli da pokažu svoje “veštine”, a često bi na BBS serverima ostavljali slike u bitmap formatu, kao neku vrstu svog “zaštitnog znaka”.
Sam izraz ‘troll’ datira još sa početka osamdesetih i prvih računarskih mreža (usenet). Smatra se i da ideja za naziv potiče iz kultnog filma osamdesetih – The Labyrinth (Lavirint). Trolovi, kao značenje, pak vuku svoje korene u nordijskoj mitologiji, a ovaj naziv se prvi put pominje 1650. godine u spisu O putovanju na sever (Reser-norrut), gde se trolovi opisuju kao “ružna i zla bića, od veličine deteta, pa sve do visine od dva i po metra”.
Izraz “trolovanje” (trolling) se odomaćio u engleskom i nemačkom jeziku, a generalno znači “neprijatnu verbalnu aktivnost”, koja može biti ispoljena na internetu, kao i u elektronskim medijima, radiju, televiziji i govorima uživo. Oxfordski rečnik je ovaj pojam uvrstio u svoja izdanja još 1992. godine.
Vrsta psihičkog oboljenja
Većina stručnjaka smatra da je trolovanje i botovanje jedna te ista aktivnost – pisanje sa lažnih naloga, sa tačno određenim ciljem, često i kao deo šire online kampanje ili akcije.
Sama reč “bot” je skraćenica od ruske reči “robot”, a koja ima osnovno značenje “delati, raditi samostalno”. Dakle, botovi su internet korisnici koji najčešće “nemaju svoje ja”, već svoje aktivnosti usmeravaju u cilju promocije neke aktivnosti, političkog pokreta, online aktivizma ili, u novije vreme, internet marketinga i prodaje (često sumnjivih) proizvoda i usluga.
Naučnica Whitney Phillips čak smatra botovanje za vrstu psihičkog oboljenja.
“Botovi i trolovi se samoidentifikuju kao deo takve šire zajednice, dakle, oni znaju da je to što rade, u najmanju ruku, nemoralno. Vremenom, dobar deo ovih korisnika koji deluju iza lažnih naloga, postaje na neki način zavisno od percipirane anonimnosti, te u svojim objavama postaju sve agresivniji, često se ne uzdržavajući i od otvorenih pretnji”, navodi Phillips.
‘Stranački botovi’ zaposleni u javnom sektoru
Kolumnista Bratislav Dejanović ukazuje da je na ovim prostorima “botovanje” neraskidivo vezano za politiku.
“Pogledajte samo Facebook, a naročito Twitter. Gotovo svaki drugi komentar ili objava u grupama je od strane profila koji ima sliku iz crtanog filma, poznatog glumca ili sportiste, a neki ‘botovi’ stave samo zastavu ili sliku automobila. Odmah je jasno da takvi korisnici nemaju dobre namere, već je njihova aktivnost na društvenim mrežama i u online prostoru bazirana na zastupaju stavova svoje stranke, ili pak brane ‘lik i delo’ nekog političara ili javne ličnosti”, objašnjava Dejanović.
Ističe kako je u Srbiji, ali i širom regiona, primetna “gotovo neverovatna situaciju da se od zaposlenih u javnom sektoru, a većina njih posao dobija preko neke od stranaka, traži da napišu određeni broj komentara, u kojima se, naravno, o stranci i njenim liderima govori u superlativima”.
“Još je frapantniji podatak da većina ‘stranačkih botova’ to pisanje obavlja – po sopstvenom priznanju – u radno vreme, često i sa službenih računara ili smartfona”, ukazuje Dejanović.
Botovanje je najčešće politička aktivnost
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, takođe smatra da je botovanje na ovim prostorima – najčešće politička aktivnost.
“Botovi nisu neki nepostojeći korisnici, oni su stvarni ljudi, motivisani najčešće novcem, a često su plaćeni i iz budžeta Srbije, kroz fantomska radna mesta u raznim javnim preduzećima, lokalnim samoupravama, pa čak i u ministarstvima. Mnogi od njih se na tim radnim mestima gotovo nikada i ne pojavljuju, već zauzvrat, zatrpavaju internet i društvene mreže propagandom”, kaže Beširi.
Prema njegorim rečima, cilj tih ljudi je “dizanje u nebesa svojih stranačkih lidera, ali i online obračunavanje s bilo kojim drugim različitim mišljenjem”. Pored toga, dodaje “njihov zadatak je i da obesmisle svaku raspravu o realnom stanju u ekonomiji, društvu i generalnom kursu politike, a konačni cilj im je da proizvedu apatiju u društvu, kroz slogan ‘svi su oni isti'”.
“Za razliku od stranačkih botova, postoje i botovi na javnim funkcijama, koji takođe imaju zadatak da budu odjek misli i dela njihovog lidera. Sve što dođe odozgo, sa vrha, oni kao papagaji, bez trunke samokritičnosti, ponavljaju, i sve to vrlo srčano brane. Tako oni čuvaju svoje trenutne pozicije, a oni najistaknutiji u svojim aktivnostima, vremenom napreduju za koji stepenik više, sve do samog stranačkog vrha”, dodaje Beširi.
Mišel Zubenica, politički analitičar i Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku, takođe smatra da je u pitanju politički marketing.
“Botovi su proizvod političkog marketinga i oni imaju za cilj da formiraju lažnu sliku u javnosti i društvu, da većina javnosti u velikoj meri podržava ili kritikuje određenu činjenicu, odluku ili ličnost”, kaže Zubenica.
Botovi kao globalni problem
Za vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa, korisnici Twittera su napisali više od 2,5 milijarde tvitova u kojima se Trump hvali, te se odobravaju njegove odluke. Sada se zna da je više od dve trećine ovih tvitova bilo sa lažnih naloga, a oni su vođeni sa tzv. “farmi botova” – kompleksa računarskih servera u Meksiku, Portoriku i Panami.
Američka federalna komisija za telekomunikacije (FCC) je još 2017. upozorila na brzi razvoj i sve češću implementaciju softvera koji sam “čita i piše”, baziranog na veštačkoj inteligenciji. Ovakav softver može da se “vrti” i na prosečnom računaru, i u stanju je da od nekoliko stotina reči sam sastavlja potpuno legitimne rečenice, pa čak i kraće tekstove. Takođe, softver ima i opciju prevođenja govora u tekst (speech to text translation). Tako on može da uživo “sluša” govor nekog političara na online video izvoru, da samostalno izdvoji ključne rečenice, te ih dalje objavljuje na društvenim mrežama.
Ovakav softver je svoju “premijeru” imao za vreme inauguracije predsednika Josepha Bidena – od nekih 22 miliona komentara na društvenim mrežama, gotovo trećina je bila generisana računarskim botovima i softverom. Milion i po ovih komentara je bilo generisano iz iste osnove (template), a gotovo 800.000 njih je bilo potpuno identično.
Naučnici sa Harvarda su takođe kreirali sličan softver, koji je za minut i 38 sekundi generisao 1.000 komentara, svaki od njih smislen i jedinstven, i objavio ih u online raspravi na državnom sajtu za zdravstvena pitanja Medicaid. Administratori sajta nisu primetili ništa neobično, te nisu ni znali koje komentare je napisao softver – dok im naučnici to nisu obelodanili.”